Da li su još moderni hodajući skeleti?Svakodnevno se plasiraju ideali lepote i poželjnosti ljudskog tela sa porukom "biti mršav po svaku cenu". Što naravno navodi mlade osobe da gladuju da bi bile vitke, lepe i atraktivne ne pitajući se za posledice.
Anoreksija je stalan strah od gubitka kontrole unosa hrane; Osoba se plaši da kad jednom počne da jede neće moći da prestane. Opsednutost kilažom i stalan strah od svakog zalogaja može biti pogubno ne samo po zdravlje nego i po sam život.
Sam naziv anorexio (bez apetita) je pogrešan jer apetit ostaje sve do kahektičnog stadijuma tj. krajnje izmršavelosti i iznurenosti.
Anorektična osoba je srećna samo kada je gladna, a izuzetno nesrećna kada jede. Opsednuta je hranom drži dijetu, čita o hrani, sama sprema... opsednuta je svojim izgledom. U tom cilju proučavaju se dijete i kalorije, stvaraju zalihe i skriva hrana a potom baca, skupljaju se recepti i pripremaju obilna jela za druge.
To može biti blaga i prolazna pojava, ali i vrlo ozbiljna. Na žalost, ova bolest je u porastu. Čak 10 % od svih slučajeva anoreksije ima smrtni ishod. Obično se javlja se izmeðu 12-te i 25-te godine.
Mnogo ljudi je iskusilo povremeni gubitak apetita ili faze prejedanja, ali su to kratkotrajni poremećaji i ne smatraju se patološkim.
Okidač za anoreksiju najčešće su rigorozne dijete. Počinje se izbegavanjem hrane koja goji zatim, smanjivanjem i redukcijom obroka. To dovodi do značajnog gubitka telesne težine, ali i ekstremne mršavosti koja ugrožava život.Treba se čuvati i "čudotvornih" preparata sa kojima se brzo gubi višak kilograma.
Dijeta je obično praćena preteranim telesnim iscrpljivanjem i vežbanjem ili peščenjem, a takve osobe često namerno izazivaju povraćanje ili upotrebljavaju sredstva za ubrzano varenje ili izbacivanje vode iz organizma. Osim toga, mnoge osobe koje pate od anoreksije pokazuju i psihičke poremećaje: depresivno raspoloženje, razdražljivost, nesanicu, povlačenje iz društva.
Kod anoreksije postoji poremećeni osećaj za telesni izgled, upadljivi gubitak telesne težine, bolesni strah od gojaznosti i izostanak menstruacije kod devojaka a kod muškarca gubitak libida. Zatim, nastaju organske promene na koži, nokti postaju lomljivi i javlja se izrazita netolerancija prema hladnoći. Kosti postaju slabije i sklone prelomima, zglobovi otečeni, zatim nastaje anemija, opstipacija (zatvor), hronična nesanica.
Sve devojke gube mestruaciju pri značajnom gubitku težine tj. kada procenat telesne masti padne ispod 22 % telesne težine.Kod mlaðih se javlja zaostajanje u rastu i razvoju a kod starijih osteoporoza.
Najčešće doba nastanka je adolescencija, ponekad pre puberteta, a neuobičajena je u odraslo doba.
Prvi pokazatelj poremećaja je briga za telesnu težinu (iako je ona u stvari u granicama normale) i početak restrikcije ishrane. Pacijenti se ne žale na gubitak težine nego se opiru terapiji. Ubrzanim gubitkom telesne težine stanje postaje ozbiljno.
Ineresantno je da, čak i u stadijumu kaheksije, devojke nastoje da ostanu vrlo aktivne i intenzivno pohaðaju programe telesnih vežbi, a ne pokazuju simptome nutricionih deficita ili podložnost infekcijama.
Kako anoreksiju prepoznati? Bitno je da se uoči dominantni strah od gojaznosti kod mlade osobe koja je već izgubila 15% svoje telesne težine. Tada obavezno konsultovati lekara.
Bolesnice kod kojih anoreksija nastupa kasnije i duže traje imaju veću šansu da im se stanje pogorša i razvije u bulimiju.
Oko 40% anoreksičnih bolesnika se potpuno oporavi; kod značajnog broja doðe do poboljšanja, a kod nekih se faze anoreksije smjenjuju sa bulimijom. Lečenje je dugo i kompleksno. Ponekad zahteva odlazak u bolnicu. Cilj je da pacijent shvati da će steći kontrolu nad svojom ishranom.
To je kompleksna bolest u kojoj postoje sociološki, organski i psihološki aspekti. U procesu lečenja koji traje godinu do dve učestvuju nutricionista, psihijatar i endokrinolog.
Ispravan način pristupa gojaznosti i njegovom rešavanju je uz kontrolu lekara, a nikako samoinicijativno i bez kontole započinjati rigoroznu dijetu.
Komentari