Depresija je jedna od najrasprostranjenijih bolesti savremenog sveta. To je poremećaj u radu delova mozga zaduženih za raspoloženje. Pretrpimo li stresnu situaciju, u našem organizmu se luče stresni hormoni, štetne materije sa razornim delovanjem na sve organe. U mozgu stresni hormoni blokiraju delovanje hormona raspoloženja i ubijaju milione moždanih ćelija.
Kod ljudi se može javiti zbog raznih stresnih situacija, socijalnih, materijalnih, porodičnih problema, raskida veze kao i zbog problema sa narkoticima i alkoholom. Često nastaje usled nekog gubitka ili zacrtanog cilja koji nije ostvaren.
Suprotno mišljenju da je depresija prepoznatljiva i da su njeni simptomi vidljivi, najčešće nije tako. Depresija se kod svakog pojedinca manifestuje različito.
Ipak, postoje odreðeni znaci depresije kao što su loše raspoloženje i povučenost, bezvoljnost, nesanica, loš apetit i gubitak telesne težine, uz ideje autodestrukcije. Depresivna osoba je pojačano razdražljiva i osetljiva na stres, prigovore, kritike, oseća se usamljeno, napušteno, nevoljeno i suvišno.
Bolest je od velikog uticaja na radni kapacitet, porodični i društveni život. Narušava opšte zdravlje i sposobnost da se uživa u životu.
Osoba pogoðena depresijom je nesrećna, utučena i tužna a ponekad očajna i bespomoćna.
Postoji više tipova depresije: Klinička depresijaKada osoba ceo dan provodi u krevetu, nema volju da ide bilo gde i ima osećaj da nema ničeg što bi joj pričinilo zadovoljstvo.
DistimijaJe blagi vid depresije, ali traje duže od hronične depresije.
Manična depresija Ovaj tip depresije se sastoji iz perioda manije tj. preteranog raspoloženja i hiperaktivnosti i depresije odnosno perioda tuge i bezvoljnosti.
Posleporoðajna depresijaJavlja se kod žena posle poroðaja.
Ukoliko sumnjate da patite od depresije, obavezno se obratite lekaru. Prirodno sredstvo protiv depresije je kantarion (gospina trava), ali nije preporučljivo kombinovati ga sa lekovima.
Kod blaže depresije korisna su antidepresivni postupci kao što su svakodnevno kretanje i bavljenje fizičkim vežbama, izlaganje sunčevom svetlu, unošenje u ishranu više ribe, testenine, ćuretine, piletine, integralnog pirinča, zobenih pahuljica, svežeg voća i povrća; vode i do 10 čaša dnevno, a smanjiti unos alkohola, kofeina i šećera.
Neravnoteža hranljivih sastojaka u organizmu, kao što su esencijalne masne kiseline, nivoi serotonina, homocisteina, šećera u krvi i hroma takoðe mogu dovesti do depresije. Zato treba povećati unos omega masti, unos B vitamina, amino kiselinama povećati nivo serotonina, uravnotežiti nivo šećera u krvi i povećati unos hroma.
Brojna istraživanja su dokazala da je kod muškaraca i žena koji jedu ribu verovatnoća za pojavu depresije i njenih simptoma umanjena, pogotovo ako jedu puno lososa, koji je izuzetno bogat omega-3 masnim kiselinama. Tajna je u tome što omega-3 masne kiseline imaju pozitivan uticaj na varijacije u raspoloženju koje su kliničkog karaktera.
Najbolji izvor omega-3 masnih kiselina su ribe hladnih mora, kao što su losos, skuša, haringa i tunjevina. Istraživanja pokazuju da u zemljama u kojima se više jede riba manji je broj obolelih od depresije. Omega-3 masti, osim što popravljaju raspoloženje, smanjuju rizik od srčanih bolesti, artritične bolove i mogu da poboljšaju koncentraciju i pamćenje.
Oni koji imaju nizak nivo folne kiseline i visok nivo proteina homocisteina (a to znači da ne uzimaju dovoljno vitamina B6, B12 ili folnu kiselinu) češće pate od depresije i na njih slabije deluju antidepresivi.
Smatra se da jela koja sadrže sastojke bogate folnom kiselinom i vitaminom B12 sprečavaju pojavu poremećaja centralnog nervnog sistema, naglih poremećaja i promena u raspoloženju, kao i demenciju.
Nedostatak vitamina B3, B6, B12, folne kiseline, cinka i magnezijuma dovodi se u vezu sa depresijom, jer smanjen unosa ovih sastojka utiče na mozak tj.proces u kome se mozak trudi da održi ravnotežu svoje "hemije". Zato treba unositi hranu u vidu voća, povrća, koštunjavog voća i semenki.
Previše rafinisanog šećera i rafinisanih ugljenih hidrata (belog hleba, belog pirinča, testenine) može da dovede do depresije jer sadrži malo hranljivih sastojka a takoðe iscrpljuju količinu B vitamina i hroma koji podižu raspoloženje.
Folna kiselina je u najvećoj meri zastupljena u zrnastoj, mahunastoj hrani i zelenišu, a vitamin B12 je najzastupljeniji u mesu, ribi, živini i mlečnim proizvodima.
Nivo serotonina povećava: fizička aktivnost, sunčeva svetlost i izbegavanje stresa. Nedostatak triptofana može da izazove depresiju. Triptofan se nalazi u mesu, ribama, mahunarkama i jajima.
Namirnice bogate selenom su: pasulj, mahunarke, mlečni proizvodi sa malo masnoće, orasi, morski plodovi (sardine, školjke,...).
Hromom su bogati pivski kvasac, ćuretina, prokelj, sok od grožða, školjke i rakovi.
Vodeći računa o ishrani, možemo uticati na naše celokupno zdravlje a takoðe sprečiti depresiju.
Komentari