Joga potiče sa indijskog potkontinenta.
Nastala je pre nekoliko hiljada godina i poprimila razne oblike. Sama reč joga znači kontemplacija ili koncentracija a može se prevesti i kao unija (odnosi se na uniju sa Bogom ili božanskom dušom i na praktičnu primenu fizičke i moralne discipline i meditacije, koncentrisane na ostvarenje tog cilja).Joga je nastala u Indiji, a vrhovni bog-igrač je Šiva Nataraja, istovremeno je vrhovni jogi koji sedeći skrštenih nogu u dubokoj božanskoj meditaciji istražuje istinu i put za dosezanje savršenstva.
Reč yoga najčešće se upotrebljava da bi se označila asketska tehnika ili metoda meditacije.
Joga vežbe pogodne su za široku primenu jer nisu potrebne nikakve posebne prostorije, mogu se izvoditi na minimalnom prostoru u krugu stana ili kuće. Nisu potrebni ni rekviziti. Ove vežbe ne oduzmaju mnogo vremena i ne zamaraju. Pored toga, pogoduju osobama oba pola svih uzrasta i svih profesija.
Dobro odabran komplet vežbi može za 15-20 minuta da aktivira celo telo, a čovek se oseća lakim, čilim i raspoloženim.
Joga je potraga za oslobaðanjem od sveta slika i izobličenosti u kojoj su zarobljene naše misli kroz strah i uslovljavanje, kroz koje bi mogli da prepoznamo Duh i Boga u nama.
Za one koji veruju da smo zarobljeni u neprkidnom krugu raðanja, smrti i ponovonog raðanja i da je svaki život zasnovan na delima iz prethodnih života, joga je takoðe i način oslobaðanja iz tog ciklusa reinkarnacija. Ova ideja, da vam ostaci prethodnih života oblikuju sadašnji, u kome imamo šansu da uspostavimo ravnotežu, naziva se doktrina karme.
Najstariji pisani tragovi o jogi nalaze se u Vedama (2500-600 godina pre nove ere). Vede znače znanja a sastoje se iz tri dela: Samhita, Brahmana i Upanišada.
Mandukja Upanišada predstavlja teoriju 4 stanja svesti: budnog, stanja saznanja, dubokog sna i stanja turije (stvarnosti). Ona povezuje ova stanja sa mističnim slogom OM. U sanskritu O je dvoglas od AU - pa se ovako analizira: A -budno stanje, U - sanjarenje, M - dubok san. AUM ceo slog označava stvarnost.
Joga vežbe zahtevaju potpunu koncentraciju pažnje na ono što se radi - svaki pokret tela prati odreðeni ritam disanja - što na psihičkom planu podstiče samokontrolu, psihičku uravnoteženost, jača snagu volje i samopuzdanja, povećava intelektualnu i radnu sposobnost.
Četiri glavne ideje su: karman (zakon opšte uzročnosti), maja (kosmičke iluzije) , nirvana (apsolutna stvarnost) i joga (odgovarajuće tehnike da se dostigne osloboðenje -skup tih sredstava predstavlja jogu).
Samo poznavanje istine omogućuje oslobaðanje. Posedovati istinu nije konačni cilj indijskog mudraca: već izbavljenje, dostizanje apsolutne slobode.
Osloboditi se znači probiti se do jednog drugog plana egzistiranja i prevazići ljudsku uslovljenost. To znanje podrazumeva nastavak koji je mistične prirode - ponovno raðanje u jedan neuslovljen način postojanja. U tome je smisao izbavljenja. To je apsolutna sloboda. Etimološki reč proizilazi iz korena yuj što znači "povezati zajedno", privezati, ujarmiti...
Ipak oslobaðanje se ne može dogoditi ako se prethodno nismo "odvojili" od sveta, ako nismo počeli da se odvajamo od kosmičkog ciklusa bez čega nikada nećemo uspeti da pronaðemo sebe, niti ovladamo sobom. Iako, znači jedinstvo, joga podrazumeva prethodno odvajanje od materije, emancipciju u odnosu na svet. Akcenat se stavlja na napor čoveka da "podjarmi" svoju samodisciplinu i tako postigne koncentraciju duha, pre nego što potraži (u mističkim oblicima joge) pomoć bogova. Za mistične škole joge to objedinjavanje je samo prvi korak prema konačnom spajanju ljudske duše sa Bogom.
Jogin voðen svojim guruom teži da postepeno prevaziðe način ponašanja i vrednovanja koji je tipičan za čovekovu situaciju i sanja da "umre za ovaj život". U stvari reč je o smrti koja prati ponovno raðanje u jedan drugi način bivanja -onaj prema kome vodi oslobaðanje.
Svi filozofi Istoka a delom i Zapada isticali su da su osnovne osobine čoveka njegova težnja za istinom, pravdom, ljubavlju i novim saznanjima. Kao sinteza mentalne i telesne discipline Hatha-joga predstavlja u savremenom svetu idealan zaštitnik fizičkog i psihičkog zdravlja.
Postoji 17 sistema joga od kojih je Zapad prihvatio tri: 1. Džana-jogu (sistem kritiškog istraživanja uslova saznanja), 2. Karma-jogu (bazira se na zakonu uzroka i posledica) i 3. Hatha-jogu ( čiji je zadatak disciplinovanje tela, uma i duha).
Hatha-joga, kao jedinstvo pozitivne i negativne energije, pojavljuje se u svim vidovima ljudske egzistencije. Staroindijski filozof Patandžali postavio je 8 stepena koje je potrebno proći da bi se postiglo vrhunsko samoostvarivanje a to su:
8. Samadhi - identifikacija sa objektom, tj.idejom meditacije.
7. Dhyana - koncentracija i meditacija.
6. Dharana - koncentracija misli, pažnje.
5. Pratyahara - kontrola disajnog procesa.
3. Asane - telesne vežbe, odnosno položaj tela.
2. Niyama - psihičko i fizičko pročišćavanje.
1. Yama - uzdržavanje, moralna pravila (uzdržavanje od pričinjavanja bola, bilo kada i na bilo koji način u mislima, rečju ili telom; Bilo kom živom biću uključujući i sebe).
Da bi se najkraće dala definicija joge, često se kaže da je ona stanje duha, pogled na život ili način života. Suština učenja joge sastoji se u usklaðivanju čovekove prirode sa prirodom koja ga okružuje kao i sa celim svemirom. Ono što se dogaða u makrokosmosu sa utvrðenim redom njegovih kretanja, u odreðenom vidu dogaða se i u mikrokosmosu (malom svetu). Ritmički ciklusi ponavljanja -raðanje, sazrevanje i umuranje sa svojim zakonitostima vladaju prirodom i vaskolikim živim svetom. Osećajući duboku iskonsku povezanost sa prirodom mnogi ljudi usklaðuju svoje aktivnosti sa njenim tokovima.
Joga proklamuje umerenost i uzdržavanje od svega što bi bilo štetno po čovečiji organizam pa tako i kad je hrana u pitanju.Sklonost ka vegetarijanstvu ima razloga u moralnim pravilima jer nije dozvoljeno ubiti nijedno živo biće a hrana koja potiče od životinja izaziva agresivnost i štetna je za fizičko zdravlje. tako u red dobre hrane dolazi mleko, mlečni prizvodi, povrće, voće i žitarice. Dok se jaki začini, meso, alkohol, riba i jaja smatraju stimulativnom hranom a bajata,trula iotrovna hrana je naravno štetna.
Prosvećeni jogini daju prednost vegetarijanskoj ishrani pošto po njihom shavtanju ona pomaže smirivanju duha i misli i upućuje ka višem stepenu spritualnosti.
Prema učenju joge, zdrava hrana je vegeterijanska ili laktovegeterijanska pošto raspolaže neophodnim elemenitima potrebnim organizmu. Voće konzumirati u priprodnom stanju a povrće što manje kuvati jer će tako sačuvati dragocene sastojke. Naročito su korisni: jabuke, grožðe. limun, pardajz, celer, peršun, spanać, repa, rotkva i šargarepa. Medom treba zameniti šećer, a ribom i u manjoj meri jetrom meso.Da bi se hrana bolje iskoristila nikad ne treba napuniti stomak do kraja, ne jesti umoran (jer to povećava osećaj umora), ne piti vodu u toku obeda već nekoliko sati posle jela, ne jesti pod uticajem negativnih emocija (jer hrana postaje toksična).Jedanput mesečno porpuno se pročistiti. Svake tri nedelje jedan nad živeti samo na jednoj vrsti voćke. Redovno sprovoditi, jedan do dva puta mesečno dan gladovanja sa malo mleka, voćaili čaja (sprovoðenjem gladovanja skida se višaksala i postiže dezintoksikacija celog organizma.Što se tiče težine ko je osoba visoka 170 cm, trebalo bi da ima od 60-70 kilograma, bez obzira na godine.
Glad i seks su potrebe koje treba zadovoljiti radi fizičkog i psihičkog zdravlje, jer nedovoljnost ili lišavanje mogu dovesti do poremećaja. Stečena i održana seksualna potencija ne može se ograničiti na godine starosti i može trajati do kraja života, kako tvrde neko jogini "proleće života" biće u razdoblju od 55 do 75 godina.
U Indiji je kreirana čuvena škola ljubavi "Kama sutra" koja je postala udžbenik za savremenog čoveka Istoka i Zapada.
ASANA - telesne vežbe izvode se uz maksimum koncetracije pažnje što pomaže kultivisanju svesnosti, smirivanju misli i emocija, otklanjanju napetosti i uspostavljanju fiziološke ravnoteže.
Osnovne poze koje čine okosnicu joga discipline su:
* Preklop - Pashimattanasan
* Kobra - Bhujangasan
* Luk - Dhanurasan
* Zavrtanj - ardha - Matsyendrasan
* Sveća - Sarvangasan
* Stoj na glavi - Sirhasan
* Opuštanje - Savasan
Odnosno: savijanje napred, nazad, uvrtanje, obrnut položaj tela i potpuna relaksacija.
Oni koji veći deo vremena provode sedeći za radnim stolom, mašinom ili volanom trebali bi sebi priuštiti komplet vežbi i provesti u rekreaciji bar 10 minuta. Ova vrsta rekreacije naziva se još i aktivnim odmorom, a to je gimnastika koja će oživeti sve delove tela od pete do temena, otkloniće umor i celim telom prostrujaće nova osvežavajuća snaga.
Joga vežbe ne treba da budu predmet takmičenja i ne treba ih shvatiti ni kao otpusni ventil, već kao idealan način za oplemenjivanje ličnosti i njeno harmonizovanje sa sredinom u kojoj se živi.
Strpljivost prema slabostima tela i uma, kontrola disanja i prisutnost u sadašnjem trenutku to je ono čemu nas uči joga.
Pozdrav suncu - SURYA NAMASKAR
Položaj 1.Stati uspravno, sastavljenih nogu, dlanovi su sklopljeni ispred grudi.Položaj 2. Udahnuti duboko, ruke podignuti iznad glave, glavu zabaciti unazad.
Položaj 3. Izdahnuti, saviti se napred, noge zadržati pravo pa dlanovima i prstimadodirnuti pod, sa strane stopala, a čelom dodirnuti kolena.
Položaj 4. Iz prethodnog položaja, udišući, desnom nogom napraviti veliki korak unazad, a levo koleno saviti i dodirnuti grudi, zabaciti glavu unazad i gledati gore.
Položaj 5. Izdišući vratiti levu nogu pored desne podižući karlicu. Glava je izmeðu ruku, pogled ka pupku , noge su ispružene a pete na podu. Težina celog tela ravnomerno je rasporeðena izmeðu ruku i nogu. Telo izgleda kao breg.
Položaj 6. Ne udisati, spustiti telo, dlanovima priljubljenim na pod, tako da nožni prsti, kolena, grudi i brada dodiruju pod.
Položaj 7. Udišući kliziti gornjim delom tela napred, zatim gornji deo tela podići podupiranjem ruku i savijanjem u struku.
Položaj 8. Izdišući, vratiti se u položaj 5.
Položaj 9. Udišući, vratiti se u položaj 4.
Položaj 10. Izdišući, vratiti se u položaj 3.
Položaj 11. Vratiti se u položaj 2.
Položaj 12. Vratiti se u položaj 1.
Ponoviti celu vežbu od 3 -12 puta, a zatim se opustiti.
Joga disanje
Pre početka svake vežbe disanja treba izbaciti vazduh odnosno udahnuti, a posle izvedene vežbe opustiti se dišući prirodno.Nadi sodhana
Sesti u neku ugodnu pozu - siddhasan ili sukhasan, leða ispraviti, glavu blago nagnuti napred, ruke i ramena opustiti. Leva ruka je na levom kolenu, desnu ruku polako dići do lica, palcem zatvoriti desnu nozdrvu, kažiprst i prednji prst osloniti na čelo dok du domali i mali prst odvojeni od lica.
Udahnuti korz levu nozdrvu, zadržati dah, domalim prstom zatvoriti levu nozdrvu, istovremeno odvojiti palac i izdahnuti kroz desnu nozdrvu. Nakon toga,udahnuti kroz desnu, zadržati dah, palcem zatvoriti desnu nozdrvu, otkloniti domali prst i izdahnuti kroz levu nozdrvu. To je jedan ciklus a ritam moče biti: 1. udah 8 sekundi, zadržavanje dah 4 sekunde, izdah 8 sekundi, pauza 4 sekunde ili ujednačeno trajanje od po 8 sekundi u svim fazama.