Život je pun stresova koji nam zagorčavaju svakodnevni život.
Ako ste napeti i umorni, trenutak je da promenite način ishrane, jer tu verovatno nešto nije u redu. U ishranu treba uneti proteine kojih ima u ribi, a zatim i šećer koji je neophodan organizmu u stresnom stanju.
Dokazano je da ljudi koji pate od bolesti izazvanih stresom ne unose u organizam dovoljno magnezijuma. Zato teba konzumirati banane, spanać, brokoli, bademe i tunjevinu.
Dok je riba bogata kalijumom, fluorom, natrijumom, kalcijumom, magnezijumom i fosforom.
Osećaj umora i nedostatka motivacije na poslu često se javlja usled dehidriranosti, koje čovek nije ni svestan. Lek za to su - osam do devet čaša vode dnevno.
Što se šećera tiče njega treba unositi u organizam nepreraðenog tj. u prirodnom obliku iz voća i povrća. A za to je posebno dobra šargarepa.
Za suzbijanje stresa korisne su takoðe i ceralije, grašak, pasulj, sočivo.
Za oslobaðanje od hroničnog zamora potrebna je i odreðena količina gvožða koju treba uzimati kroz oligoelemente, zajedno sa selenom i cinkom.
Ova dijeta je naročito preporučljiva za osobe koje imaju višak težine.
Dijeta
Doručak:
Šolja jogurta ili obranog mleka,
50 g ražanog hleba ili hleba od soje,
1 kašičica meda.
Ručak:
Šargarepa,
zelena salata i miroðija,
morski rakovi, tunjevina, riba list, zubatac
(ne sve vrste riba odjednom, nego ponešto od toga),
100 g piletine ili teletine,
50 g hleba od integralnog brašna.
Večera:
Kuvani prokelj ili grašak,
80 g mladog sira ili posne šunke,
80 g integralnog pirinča, artičoka, tikvica ili karfiola.
Za prepodnevnu užinu uzeti čašu obranog mleka, jogurt ili milk šejk od jabuka, kivija ili pomorandže.
Napomena: Ovakav način ishrane veoma koristi osobama koje se bave intelektualnim radom.