Na pijaci se može naći najčešće pod imenom radič, a u nekim krajevima i kao cikorija. Cikoriju nazivaju i - goluguza, vodopija, modrica, radič, plava vodopija, žućenica, vodoplav, konjska trava, sunčevo cveće, kažiput, pavulja i cigura. A na latinskom Cichorium intybus. Cikorija je zeljasta višegodišnja, samonikla biljka. Ima je po rubovima šuma, pored puteva, na livadama, pašnjacima i sl. Mleveni koren cikorije se koristi kao topli napitak koji je zamena za kafu. Smanjuje nivo lošeg holesterola u krvi, stabilizuje nivo šećera u krvi, dobra je za čišćenje organizma, umajuje bol kod reume i artritisa...
Radi se zapravo o visokokultivisanoj lisnatoj cikoriji čija lisna rozeta se u određenoj fazi razvoja na vrhu poveže, pa se listovi čvrsto priljube jedan uz drugi i rastu u visinu. Unutrašnji listovi, lišeni svetlosti i sunčevih zraka, gube hlorofil, postaju bledožućkasti do sasvim beli, mekani i vrlo ukusni, gubeći nešto od gorčine svojstvene cikoriji, koja dolazi do glikozida i intibina.
Lisnata cikorija može da ima i potpuno drukčiji izgled naime, lišće može da joj bude široko rasperjano, izrazito zelene boje, jer listovi nisu vezivani pa ne gubi hlorofil. Gorkastog je ukusa, zato što su zeleni listovi zadržali istu količinu glikozida i intibina. Ovu vrstu prodavci po pravilu nazivaju cikorijom, ne povezujući je na bilo koji način s radičem.
Cikorija je važna za ishranu dijabetičara jer sadrži inulin (voćni polisaharid koji se koristi u spravljanju hleba za ove bolesnike jer snižava nivo šećera u krvi). Od mineralnih materija, radič sadrži gvožđe, kalcijum, kalijum, magnezijum i fosfor. Kako ima i biljnih vlakana, potpomaže varenje, takoðe krepi organizam u celosti. U tu svrhu koristi se i čaj od cikorije.
Komentari